REPER DIMITRIJE STANKOVIĆ NAPISAO KNjIGU

Amsterdam u Vranju

Želeći da se odlepi od beskorisnog i “blejačkog” života, ali i da vršnjacima pošalje svojevrsnu poruku kuda takav način života vodi, Mita je počeo da piše. “Napisao sam stotine pesama do sada, pa što ne bih napisao i knjigu? Prolazili su dani, ja sam pisao, brisao, menjao priču, menjao likove…Tako je nastao “Dnevnik usamljenog dečaka”


Dimitrije Stanković, Mita ZFC, Dirty boy, tri u jedan! Neafirmisan, ali uporan i nadaren tekstopisac, gradski Dimitrije Stankovićšmeker, dobar, duhovit reper, odličan grafiter… Dvadesetogodišnjak koga ovde mnogi, kako kaže, ne kapiraju, za koga su zahvaljujući internetu i različitim društvenim mrežama, na svu sreću, čuli mnogo dalje. Ali, neće biti prvi put da se neki Vranjanac dokaže najpre van ove sredine… Od skora je na netu i njegov književni prvenac - “Dnevnik usamljenog dečaka”.

BLEJAČI

Seo Mita, napisao i “zakačio” na net. Hrabro nema šta, pa ko voli neka čita. Na osamdesetak stranica, koliko knjiga ima, radio je samo tri meseca, a to su znali samo njegovi najbliži. Knjiga po nekima ima “problematičan sadržaj” ali Mita je verovao u sebe i gurao dalje. Roditeljima je rekao šta namerava, oni su ga podržali, jedna drugarica mu je pomogla oko deljenja knjige na “glave”, a brat mu je uradio koricu onako kako je to Mita zamislio.

- Bukvalno nisam izlazio iz kuće dok sam pisao “Dečaka” jer sam želeo da je što pre završim. Ideje su samo kuljale iz mene a ja sam pisao… Iskreno, plašio sam se da li će to uopšte na nešto da liči, jer nisam unapred imao plan o čemu ću sve, zapravo, pisati. Ne znam kako to rade “pravi” pisci i verovatno će neko da pomisli da sam lud što sam radio bez unapred osmišljene ideje, ali eto tako mi je bilo lakše jer sam tako navikao pišući tekstove za pesme. Osećao sam se lepo dok sam pisao, uvek se osećam lepo kad nešto stvaram. Ja sam od onih ljudi koji žele da probaju sve što im život nudi. Razmišljao sam: napisao sam stotine pesama do sada, pa što ne bih napisao i knjigu? Prolazili su dani, ja sam pisao, brisao, menjao priču, menjao likove… - priča Mita.

Oni koji budu pročitali knjigu, brzo će shvatiti da je inspiraciju pronašao posmatrajući život oko sebe, što je nekako i tipično za njegove godine. Želeći da se odlepi od beskorisnog i “blejačkog” života, ali i da vršnjacima pošalje svojevrsnu poruku kuda takav način života vodi, Dimitrije Stanković je napisao knjigu. Oštroumno s njegove strane, jer mladi će pre poverovati nekome kao što je on, nego bilo kom “autoritetu”.

- Kako mi je krenulo, mogao sam da napišem i knjigu od 300 stranica, ali nisam hteo da smorim ljude. Živimo u vremenu kad niko više nema vremena da sedi u fotelji i čita knjigu. Ovi današnji tinejdžeri bi, kad bi mogli, i učili, i išli u školu preko Fejsbuka jer su tamo danonoćno. Danas je lakše da čoveka nateraš da skoči u bunar, nego da nešto pročita. Pisanje knjige je veoma zahtevan posao i treba dosta koncentracije, a posebno mašte, da bi se napisala kvalitetna priča – smejući se objašnjava Mita.

REAKCIJE

MUZIKA JE ZAKON

Dimitrije Stanković je od 2003. do nedavno bio u hip-hop sastavu “Zerofive”, a sada radi solo i sve više naginje ka r'n'b. Pre mesec dana je snimio svoj prvi spot za pesmu “Ruke gore” (možete ga videti na njegovom oficijalnom youtube kanalu), a gosti su mu gradski DJ Danijel Kačarević i Goran Stojanović  2 Face. U saradnji sa Enesom Crnvršaninom završio je singl “Samo ćuti”, snima spot za tu stvar, privodi kraju duet sa našim najpoznatijim reperom Juice-om, napisao je i producirao pesmu “Lagano” koju izvodi pop pevač Saša Djelić, u pregovorima je sa grupom TRIK-FX i BAKI B3…

Korica “Dečaka”, na prvi pogled depresivna, mračna, savršeno oslikava sadržaj. Autor naglašava da je knjiga koliko tužna, toliko i pozitivna jer šalje poruku čitaocu da u životu uvek ima izbora. Radnju je smestio u Amsterdam, jer je, kaže, uvek zamišljao da se takve stvari dešavaju baš u tom gradu. Valjda je na to uticala reputacija “slobodnog grada” koja ga prati.

- Siguran sam da se takve priče mogu sresti u svakoj zemlji, i u Srbiji, naravno, ali nekako mi se Holandija baš svidela. Želeo sam i da moje likove što više udaljim od ove naše sredine, ali opet nisam uspeo da ubedim čitaoce da je u “Dečaku” sve izmišljeno! Po komentarima koji stižu vidim da oni imaju različite stavove što je sasvim u redu. Jedan lik mi je rekao nešto u fazonu kako ne može da veruje da sam sve to preživeo i da sam to ja. Drugi misle da je ova knjiga autobiografija, ali to apsolutno nije tačno. Ni jedan detalj iz ove knjige nema nikakve veze sa mnom niti sa nekim ljudima koje poznajem. Treći mi ne veruju da sam to ja napisao – komentariše Mita.

Kako nam je već pojasnio zbog čega je “Dnevnik” stavio na net, sledeće logično pitanje je bilo, zar se nije plašio “pljuvanja”, uopšte, kakve su bile reakcije?

- Dok sam pisao knjigu nije mi bilo bitno da li ću je objaviti ili staviti na net. A kada sam je završio, shvatio sam da ja tek ulazim u tu priču, da će biti puno kritika i komentara. Hteo sam da vidim da li i koliko vredim i da li je uopšte pametno nastaviti sa pisanjem. Onda sam odlučio da knjigu postavim na net da bi bilo lakše i praktičnije ljudima da je pročitaju. Do sada je skinuta oko 400 puta, a mislim da je pročitalo duplo više ljudi. Dobio sam dosta kritika – prezadovoljan je Mita.

Usladilo se Dimitriju da piše, nema šta, čitaoci ga podržavaju, a on u glavi već ima ideje za nove knjige. Malo li je?

 

Danas je lakše da čoveka nateraš da skoči u bunar, nego da nešto pročita

 


Komentari

Bravo Mito samo nastavi sa pisajem

ZutoCvece