MOGUĆNOSTI MEDjUREGIONALNE SARADNjE JUG SRBIJE – KOSOVO – MAKEDONIJA

Deaktiviranje “bureta baruta”

Politika sve tri strane diže tenziju, ali decenijske, pa i vekovne veze u ovom regionu i dalje su čvrste

Inercija postojanja nekada zajedničke države SFRJ još uvek je na delu. I mada političke elite Srbije, Makedonije i Kosova zatežu strune do tačke pucanja, život na ovom delu Balkana je i te kako intenzivan, u bilo kom aspektu, sa tendencijama da se i dalje razvija, uprkos zvaničnoj dnevnoj politici. Stvari su se zaoštrile nakon samoproglašenja Kosova, i njegovog priznavanja od strane Makedonije, a dodatno se komplikuju strukturom stanovništva na jugu Srbije, gde u tri opštine, Bujanovac, Preševo i Medveđa, Albanci čine većinsko stanovništvo.

NACIONALISTIČKI VIRUS

Politika sve tri strane diže tenziju, ali decenijske, pa i vekovne veze u ovom regionu i dalje su čvrste. Pa iako institucije država, bile one priznate ili nepriznate, vode zvaničnu politiku "preko nišana", postoje jake kohezione sile koje sve više spajaju jug Srbije, Kosovo i Makedoniju.
Svakodnevni primeri vaninstitucionalne saradnje ova tri faktora ogledaju se, pre svega, u odnosu običnih građana prema situaciji na terenu. Prijateljske i rodbinske veze su veoma jake, i nije lako tek tako odvojiti ono što je protokom vremena spajano. Fluktuacija stanovništva iz sva tri regiona jugozapadnog Balkana je veoma intenzivna, i utisak je da je većina građana odolela uticajima domicilnih politika, kontaminiranih nacionalističkim virusom, što svakako otežava saradnju i suživot u svim segmentima života. Pa ipak, Srbi putuju na Kosovo i u Makedoniju, Albanci sa Kosova u Srbiju i Makedoniju, Makedonci u Srbiju i na Kosovo; i svi se, na "stranoj" teritoriji, osećaju manje-više bezbedno. Incidenti su sve ređi.
Nezaobilazni faktor stvaranja građanskog društva na jugu Srbije, Kosovu i u Makedoniji, svakako je i Evropska unija, kojoj je među prioritetima deaktiviranje ovog "bureta baruta", na šta se troši izuzetno mnogo energije i finansijskih sredstava; polako, ali sigurno, ovi napori daju rezultate. Kao paradigma, mogla bi da posluži inicijativa EWI instituta, evropsko-američke ekspertske organizacije čiji je cilj smanjenje tenzija i unapređivanje dijaloga i međusobnog razumevanja u kritičnim lokacijama u svetu. To je GPKT projekat prekogranične i multietničke saradnje na Kosovu, u južnoj Srbiji i severnoj Makedoniji, a realizuje se od 2003. godine. Usmeren je na suštinske ciljeve sprečavanja konflikata i razvoja zajednica u četiri pogranične opštine, što čini akronim projekta - Gnjilane, Preševo, Kumanovo, Trgovište. Pored rada sa opštinama i i vladama na centralnom nivou, vezano za politike koje se primenjuju i ekonomski razvoj, projekat ciljno podržava stvaranje civilnog društva, kroz radne grupe za obrazovanje, omladinski savet, ženska prava i medije.
Last but not least ovaploćenje građanskog društva i međuetničke tolerancije, prosto rečeno šansu da ljudi normalno žive, a bez institucija, pružaju nevladine organizacije i udruženja građana.
-Već deceniju - kaže Suzana POPOVIĆ-IRIĆ, predsednik UO ABC centra za mir i toleranciju - mi učestvujemo u forumima za strategiju razvoja zbližavanja ljudi koji žive na istom geografskom području, a različitih su nacionalnosti, što je bitno za politiku, a ne za građane. To je razmena informacija, pronalaženje mogućnosti za saradnju, lobiranje za zakone koji vode ka građanskom društvu, ekonomski razvoj, kulturna saradnja. A muke su nam iste - ekonomska zaostalost, zavisnost od politike koju vode elite. Istakla bih kulturne projekte, koje radimo sa NVO iz Gnjilana, Skoplja, Kumanova.

NACIONALNO ILI GRADjANSKO

-Čini mi se - kaže pak Belgzim KAMBERI, predsednik Odbora za ljudska prava u Bujanovcu - da je ta međuregionalna saradnja bila značajno jača pre proglašenja nezavisnosti Kosova, nego danas. Kontakti nisu prekinuti, naprotiv, ali su unekoliko redukovani, naročito sa srpskim NVO sa juga Srbije. Mi praktično imamo aktivniju saradnju sa NVO u Beogradu, nego sa ovima sa juga Srbije. Ne mogu da se otmem utisku da nacionalni princip ponovo potiskuje građanski, da se više bavimo nacionalnim ciljevima, nego ekonomskim i socijalnim pitanjima u regionu. Ali, mi smo otvoreni za sve inicijative, na kraju krajeva, dijalog će u svakom slučaju morati da donese rešenja prihvatljiva za sve.
Jedna od najagilnijih NVO sa područja juga Srbije na ovom polju je svakako "Generator".
-Prve kontakte - kaže menadžerka NVO "Generator" Gordana RISTIĆ - sa partnerima iz Gnjilana i Kumanova ostvarili smo još 2004. To su uglavnom bili omladinski projekti koji su se bavili poboljšanjem međuetničkog razumevanja i saradnje, koji su koristili razne vidove umetnosti. Spomenula bih projekte sa grupama mladih iz Vranja, Gnjilana i Kumanova - "Pozorištem do prekogranične saradnje", Omladinski kamp u Mavrovu, u periodu 2006-2009. omladinske razmene, na kojima su pored mladih iz regiona, učestvovali i mladi iz zemalja EU. Zatim, sa još tridesetak organizacija, osnivanje mreže FLARE, koja se bavi borbom protiv organizovanog kriminala.
"Generator" je oktobra 2009. organizovao i studijsku posetu na temu prekogranične saradnje, u kojoj su mladi sa juga Srbije, Makedonije, Kosova, Poljske, Nemačke i Holandije posetili nevladine organizacije na području južne Srbije, istočnog Kosova i severne Makedonije.
-I kada nema projekata - kaže Gordana Ristić - treba biti u stalnoj komunikaciji sa partnerima, razmenjivati informacije o aktivnostima i konkursima, i planirati buduće projekte.


MULTIETNIČNOST, LEGALIZAM I KRIMINAL NA JUGU SRBIJE: SPECIJALNA BOLNICA U BUJANOVAČKOJ BANjI

Patriotsko lečenje

Ne bi trebalo govoriti da je problem lični dohodak i perspektiva, a da se kada dođe neki investitor pre gleda u njegovu nacionalnost nego u investicioni program - kazao je ministar Djelić

Iako oružanih sukoba više nema, netrpeljivost i predrasude prema pripadnicima drugih naroda još uvek uzimaju danak na jugu Srbije. Za to su se pobrinule lokalne „patriote", koje su uspele da turskom biznismenu izbiju iz glave ideju da investira kapital u Specijalnu bolnicu u Bujanovačkoj Banji.

LjAGANjE I PLAKANjE

Naime, kada je prošle godine počelo da se priča o privatizaciji Bolnice, burno je reagovalo srpsko Udruženje građana „Sveti apostoli Petar i Pavle", oko kojeg su okupljeni i pojedini političari iz Bujanovca. Upućeno je otvoreno pismo svim relevantnim institucijama u državi, u kojem je oljagan turski biznismen, i zatraženo da se stopira privatizacija Specijalne bolnice.
- Kupovina Bujanovačke banje albanskim kapitalom u čisto srpskoj sredini dovešće do toga da se postojeći problem iseljavanja Srba intenzivira - navedeno je, između ostalog, u ovom „patriotskom" pismu.
Inače, radi se o „Turker grupi", koja spada u tri najjače iz sektora špedicije u Turskoj. U sastavu kompanije su i preduzeća koja se bave carinskim skladištenjem robe, distribucijom robe, logističkim uslugama, konsaltingom, kao i brodogradnjom, a njen vlasnik je poreklom iz Bujanovca.
„Patriote" su, dakle, pobedile, iako je stanje u Specijalnoj bolnici teško, jer zaposleni primaju zarade koje su ispod svakog minimuma. Tek nedavno je obustavljen štrajk koji traje od 2008. godine, a smenjen je vd direktor Slobodan Jovanović, kadar DSS koji je na toj funkciji proveo četiri godine. Objekti vape za ulaganjem, budući da je neophodno više od milion evra. Specijalna bolnica ima 190 postelja, ali je godišnje u proseku popunjena tek polovina kapaciteta.
Nova direktorka Gordana Dimitrijević kaže da su se zaposleni poslednje dve godine obraćali svim institucijama, tražeći da se problem Bolnice reši.
- Osnovica moje plate kao specijaliste fizijatra je 20.000, sestre sa 20 godina staža i noćnim radom imaju 10.000 dinara, dok su plate zaposlenih u domovima zdravlja i do 100.000 - kaže direktorka, dodajući da se od ukupno 123 zaposlena, njih 30 prijavilo za socijalni program.
A, priroda je prema Bujanovačkoj banji bila više nego darežljiva: na jednom mestu su termomineralna voda, blato vulkanskog porekla i prirodni gas kojeg ima još samo u češkim banjama.
- Mi bismo više voleli da budemo državno preduzeće, a to bi bilo dobro i zbog specifičnosti ovog područja - kaže Dimitrijević, dodajući da je na državi da odredi hoće li se Bolnica privatizovati ili ubaciti među budžetske korisnike.

REZ

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić tim povodom rekao je nedavno u Bujanovcu da banje ne mogu da budu viđene kao lokalna stvar, za razliku od domova zdravlja, koji služe isključivo potrebama lokalne populacije.
- Moramo da vidimo šta je problem: da li su to neiskorišćeni kapaciteti, odnosno da li je problem to što menadžment nije dobro promovisao banju, zatim kakvi su odnosi sa PIO Fondom, da li oni šalju korisnike prema banjama. Postoje brojna pitanja koja traže odgovor. Napokon, čuo sam, da je gospodin iz Istambula, koji potiče iz ovog kraja, želeo da bude strateški partner, ali da je bilo štrajka protiv njegovog dolaska. Ne bi trebalo govoriti da je problem lični dohodak i perspektiva, a da se kada dođe neki investitor pre gleda u njegovu nacionalnost nego u investicioni program i mogućnost da turski penzioneri dođu ovde i otvore novu perspektivu. Od nečega se mora krenuti - kazao je ministar.
Drugim rečima, ne postavlja se pitanje plata u onim banjama gde ima puno klijenata.
- Razmislite da li vam je bolje da idete putem budžetskih korisnika i da onda trajno pratite njihovu sudbinu ili želite da iskoristite ono što vam je svojstveno, što nemaju drugi, i da se usmerite u komercijalne vode. Kolektiv tu mora da preseče. Ako se želite dohodak kao što imaju i neki drugi budžetski korisnici, onda me je strah da nećemo privući strateškog partnera - kazao je ministar Djelić.

ZutoCvece