SRBI NA KOSOVU, ALBANCI U SRBIJI - SLIČNOSTI I RAZLIKE

Romantizam i strah

Da li je to samo linija na geografskoj mapi, ili i jak emotivni naboj, uslovljen istorijskim događanjima, koji sprečava ljude da normalno žive jedni uz druge

Ma koliko to neko hteo ili ne hteo, Srbi su još uvek na Kosovu, a Albanci u Srbiji. Koliko oni sredine u kojima žive osećaju kao "svoje", i koje su to sile i prepreke koje sprečavaju da se i u Srbiji i na Kosovu ovaploti građansko društvo, zajednica bez niskih strasti, produktivna i perspektivna? Da li je to samo linija na geografskoj mapi, ili i jak emotivni naboj, uslovljen istorijskim događanjima, koji sprečava ljude da normalno žive jedni uz druge?

MALO RIZIKA

-To je povezano sa dugogodišnjim strahovima - kaže Riza HALIMI, narodni poslanik PDD iz Preševa - i Srbi i Albanci imaju problema. Tu pre svega mislim na problem iseljavanja Srba sa Kosova, ali i na iseljavanje Albanaca iz Srbije. Sećate se iseljavanja Albanaca za vreme bombardovanja, većina njih se kasnije nije vratila u svoja prebivališta. S druge strane, po popisu iz 1991. godine, na Kosovu je živelo oko 200.000 Srba. Posle 1999. godine, većina se odselila u Srbiju. U Srbiji, pak, po tom istom popisu, živelo je oko 76.000 Albanaca, a sada ih je drastično manje.
Kao zajednički imenitelj Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji, Halimi navodi ekonomski momenat.
-Srbi na Kosovu - nastavlja Halimi - koji su bili u urbanim sredinama, imali visoke kvote zapošljavanja u državnim organima i institucijama, nakon najnovijih događaja su rasejani po novim, ne bih rekao enklavama, već prave konture nekih novih urbanih sredina, poput Gračanice ili čak i Raniluga. S druge strane, Albanci na jugu Srbije, ako izuzmemo period šezdesetih-sedamdesetih godina, u Preševu su Albanci bili uključeni u javni, kulturni i ekonomski život, posle toga su napravljene ogromne štete, pa sada i Srbi na Kosovu i Albanci u Srbiji pate od nezaposlenosti i ekonomskog zaostajanja.
Halimi se osvrće i na uticaj politike, u kojoj, po njemu, postoje dijametralno suprotna tumačenja i političku praksa.
-U Preševskoj dolini - kaže Halimi - imate jako uključivanje u političke strukture poslednjih dvadeset godina, ali dvostrano - na jednoj strani imate one koji su za bojkot institucija, a na drugoj one koje su učestvovale i učestvuju na izborima, bili oni lokalni, republički, ili evo poslednjeg primera, na izborima za Nacionalni savet Albanaca. Slično je bilo i sa izborima na Kosovu - Srbi su listom bojkotovali izbore na Kosovu, sa izuzetkom proteklih, recimo u Ranilugu, gde je na glasanje izašlo preko 60 posto upisanih birača. Dakle, imali ste sličnosti u tim različitim političkim strujanjima - da li će Srbi na Kosovu priznati institucije sistema, i da li će ih Albanci u Srbiji priznati. To je problem, u tim polarizovanim stavovima.
Halimi smatra da su Srbi na Kosovu i Albanci u Srbiji su neka vrsta talaca političkih elita obe zajednice, koje su celu situaciju dovele u pat poziciju. Ali, opet ne svi; znaju se politički lideri Albanca u Srbiji, ali i Srba na Kosovu, koji teže integracijama. No, njih takozvana visoka politika, isključivo iz svojih interesa, sprečava u nastojanjima da se izbore za rešavanje ovih problema, ne vodeći računa o stanju ljudi na terenu.
-I Beograd i Priština - kaže Halimi - trebalo bi malo da rizikuju svoje političke pozicije, zarad integracija. Političari moraju da imaju odgovornost, prema ljudima koji na ovim prostorima treba da žive zajedno. Neophodno je razgovarati, bilo to u Prištini ili Beogradu, uz neophodno učešće međunarodne organizacije.

"ŠKIJE" I "KAČACI"

-Sličnosti su - kaže pak Oliver IVANOVIĆ, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju - pre svega u tome što sigurnost tražimo u etničkoj homogenizaciji, i zatvaranju u svoje zajednice, što svakako nije dobro ni u jednom ni u drugom slučaju. Razlike su, pak, u tome što Albance vuče nacionalni romantizam, a Srbe opravdan strah od nasilja i iseljavanja sa Kosova.
Ivanović smatra da ekonomska situacija trenutno nije prioritet, već je to osećaj nebezbednosti i nepoverenja u drugu naciju.
-Ono što je osnovno i za Srbe na Kosovu, i za Albance u Srbiji - kaže Ivanović - to je izbegavanje prenagljenih poteza, jer ono u čemu i jedni i drugi grešimo, to je pokušaj da sve rešimo jednim potezom, što je nemoguće. Srbi većinom ne priznaju samoproglašenu državu Kosovo, ali ima onih koji učestvuju u radu kosovskih institucija. Ali, rekao bih da je to već stvar njihove političke zrelosti. Jer, Albanci realno shvataju da je uticaj međunarodne zajednice presudan i albanski političari sa juga Srbije su potpuno svesni da bez podrške međunarodne zajednice nema šanse u njihovim namerama da se odvoje od Srbije, i u tom smislu im je poslata jasna poruka.
Kosovo je za Srbe, međutim, po Ivanoviću, sasvim druga priča.
-Tu postoji osećaj istorijske odgovornosti, a Srbi po pravilu tu odgovornost pokušavaju da podele - pa 90 posto odgovornosti prebacuju na institucije, Vladu, Skupštinu, a deset posto zadržavaju za sebe. Politika Beograda i Prištine je svakako bitna, ali ne i Tirane, jer pre nje dolazi Vašington. Što se tiče pitanja da li su Srbi na Kosovu i Albanci u Srbiji taoci politike, ja bih to postavio drugačije - nisu li i Beograd i Priština taoci nečega što su sami stvorili? I tu bih se složio sa pojedinim analitičarima, da su u ovom problemu najmanje poželjne emocije, politika se ne vodi emotivno, već racionalno. A i Srbi i Albanci vode jednu emotivnu politiku, s tim što Albanci nisu državotvoran narod, već svoju državotvornost stvaraju upravo sada, i znaju da zavise od drugih, pri čemu su veoma poslušni, kada to taj drugi hoće.
Uglavnom, sličnosti i razlike između Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji skoro da su arhetipske. Za većinu Albanaca su Srbi "škije", a za većinu Srba su Albanci Šiptari, "kačaci". Ni jednima ni drugima takvo stanje ne odgovara, ali sa zastrašujućom upornošću otežavaju takvu tenziju. Ili se možda radi samo o političkim elitama i njihovim interesima?


MULTIETNIČNOST, LEGALIZAM I KRIMINAL NA JUGU SRBIJE: REAKCIJE NA ODLUKU MEDjUNARODNOG SUDA PRAVDE
Albanci zadovoljni, Srbi iznenađeni

Albanski politički lideri smatraju da savetodavno mišljenje suda predstavlja korak ka finalizaciji osamostaljenja Kosova, dok srpski lideri naglašavaju da je ovakva odluka nepravedna i vrlo nepovoljna po Srbe

Deklaracija o nezavisnosti Kosova ne predstavlja kršenje međunarodnog prava, jer ono ne zabranjuje deklaracije, saopštio je Međunarodni sud pravde u Hagu. Ovo savetodavno, ne i obavezujuće mišljenje, podržalo je deset sudija, dok je četvoro sudija imalo suprotan stav o pitanju: „Da li je unilateralna deklaracija Privremenih institucija samouprave na Kosovu o nezavisnosti od 17. februara 2008. godine u saglasnosti s međunarodnim pravom?" Svojom odlukom, MSP se praktično opredelio za kompromisno rešenje u jednoj vrlo delikatnoj situaciji, nepoznatoj u dosadašnjoj pravnoj i državotvornoj praksi.
O ovakvom načinu odlučivanja najvišeg sudskog organa UN, koji se praktično prvi put u svojoj istoriji izjašnjavao o pokušaju secesije dela neke države, među političarima na trusnom jugu Srbije vlada podeljeno mišljenje.

OPREČNA MIŠLjENjA

Narodni poslanik "Koalicije Albanaca preševske doline" u Skupštini Srbije i najpoznatiji albanski lider sa juga Srbije Riza HALIMI smatra da je ova odluka "nastavak doslednog stava međunarodne zajednice prema pitanju nezavisnosti Kosova". Ipak, on priznaje da ni sam nije očekivao da odluka MSP bude "tako decidna i jasna".
- Po svemu sudeći, međunarodna zajednica žuri da započeti proces završi. Verovatno sa namerom prevazilaženja tog prikrivenog, zamrznutog sukoba koji postoji između Srbije i Kosova. Moj je lični stav da se problemi moraju rešavati i ovo je najbrži put - kaže Halimi.
Nenad MITROVIĆ, predsednik OO SNS u Bujanovcu, smatra da je savetodavno mišljenje MSP došlo u lošem trenutku za Srbiju i da ide na ruku Albancima jer predstavlja bazu za dalje aktivnosti ka punopravnoj nezavisnosti Kosova.
- Očekujem jak pritisak sa Kosova i od međunarodne zajednice na one države koje još uvek nisu priznale Kosovo. Albanci će sada biti zaokupljeni time, pa na jugu ne očekujem prevelika pomeranja i incidente - kaže Mitrović.
Ragmi MUSTAFA, predsednik opštine Preševo, ističe da „odluka MSP treba da predstavlja početak uspostavljanja normalne međudržavne saradnje Srbije i Kosova".
- Odluku najvišeg suda UN treba poštovati. Ona ide u pravcu rešavanja problema, približavanja Beograda i Prištine. To je put ka stvaranju preduslova za ekonomski razvoj i dobrosusedske odnose na putu ulaska Kosova i Srbije u EU - smatra Mustafa.
Gradonačelnik Preševa dodaje da ne očekuje bilo nekakve neprijatnosti na jugu Srbije koje bi bile posledica ovakve odluke suda.
Stav Stojanče ARSIĆA, odbornika grupe građana u SO Bujanovac, jeste da savetodavno mišljenje MSP-a nije nimalo promenilo situaciju na terenu.
- Mišljenje suda je prilično neodređeno. Kaže se da deklaracija o nezavisnosti nije u suprtonosti sa međunarodnim pravom, ali nema ni suštinskog odgovora da li secesija ujedno znači i nezavisnost - kaže Arsić.
On, međutim, strahuje da bi novonastala situacija mogla imati ozbiljne refleksije po jug Srbije.
- Ono što se dešava na Kosovu, nesporno se reflektuje i na jug Srbije. Svedoci smo intenziviranja raznih priča o razmeni teritorija, poput teorije „sever Kosova za jug Srbije" koje, opet, povlače razne reakcije lokalnih političara Albanaca. Neki to otvoreno opravdavaju, dok oni umereniji ipak ističu da bi to donelo ozbiljnu nestabilnost na ovo područje i ja se apsolutno slažem sa njima - iznosi svoj stav Arsić.
On se, ipak, nada da to takve situacije neće doći, pozivajući se na stav međunarodne zajednice da su jug Srbije i sever Kosova dva odvojena problema koji će se rešavati zasebno.

JUG SRBIJE I SEVER KOSOVA

Podsećamo da sud u Hagu nije priznao pravo kosovskih Albanaca na otcepljenje. Navedeno je da „MSP nije odlučivao o pravu na samoopredeljenje". Odluku o daljem procesu rešavanja problema Kosova prepustio je Generalnoj skupštini UN. Halimi napominje da očekuje kako će i odluka GS UN biti na liniji koje se držao Sud u Hagu. On, takođe, ne predviđa negativne refleksije tih odluka po žitelje opština juga Srbije.
- Mislim da će ovakve odluke samo uticati na relaksaciju odnosa, ne samo na Kosovu, već i na jugu Srbije - mišljenja je Halimi.
Mitrović, pak, smatra da GS UN neće slediti poteze haškog suda pravde.
- Mislim da bi takva odluka imala reperkusije po države širom sveta koje se suočavaju sa sličnim pokušajima secesije dela vlastite teritorije - zaključuje Mitrović.


JONUZ MUSLIJU
MANIPULACIJE SRPSKIH VLASTI

Predsednik Skupštine opštine Bujanovac, Jonuz MUSLIJU, zastupa mišljenje da tenzije oko kosovske deklaracije o nezavisnosti traju već dve godine zato što "srpske vlasti manipulišu sopstvenim narodom".
- Srpski lideri sada bi trebali da smire tenzije u svom narodu i nađu modus da priznaju Kosovo, jer je opredeljenje o nezavisnosti potvrdio i najviši međunarodni sud - ističe Musiju.
Musliju smatra da je mišljenje korak ka smirivanju situacije na jugu Srbije i podseća da s tim ciljem srpske vlasti moraju poštovati Končuljski sporazum i prava Albanaca koji žive na ovom području.
- Nisam primetio da zbog odluke suda u Hagu postoji tenzija ni kod Srba, osim možda neke vrste iznenađenja kod srpske zajednice - navodi Musliju.

Komentari

Кад се све све ово прочита, изгледа да је Риза Халими највише у праву.
Иначе, Срби и Албанци овде, на југу Србије, и иначе, имају доста заједничког. Ваљда је најбитније и најуочљивије сиромаштво. Оно у новчанику и оно у глави! А разлике? Тога има доста. На пример, за разлику од Срба Албанци знају шта хоће и како да то остваре. Срби знају шта неће, али за разлику од Албанаца немају поверење и не зарезују сопствене лидере и органе власти. Албанци, за разлику од Срба држе се дате речи.
Ако се све узме у обзир, прогнозе за југ Србије и Косово нису ружичасте, али као и друге прогнозе ни ова није захвална. Но тешко је бити оптимиста!!

ZutoCvece