IZBORI ZA NACIONALNI SAVET ALBANACA

Odgovornost, obaveze i ovlašćenja

Na izborima, koji su podelili albanski birački korpus, učestvovale su dve od ukupno osam stranaka koje okupljaju Albance u ovom regionu. Prema nezvaničnim rezultatima, na izbore je izašlo 55 odsto birača od 27.000 upisanih u poseban glasački spisak za ove izbore, a PDD Rize Halimija osvojila je 81 odsto glasova

Partija za demokratsko delovanje (PDD) jedninog albanskog poslanika u Skupštini Srbije Rize Halimija osvojila je najviše glasova na izborima za Nacionalni savet Albanaca 6. juna, i pored bojkota glasanja dela albanskih stranaka na jugu Srbije.
Na ovim izborima, koji su podelili albanski birački korpus, učestvovale su dve od ukupno osam stranaka koje okupljaju Albance u ovom regionu opterećenom oružanim sukobima 2000. i 2001. godine. Prema nezvaničnim rezultatima, na izbore je izašlo 55 odsto birača od 27.000 upisanih u poseban glasački spisak za ove izbore. Za PDD je glasalo 12.270 građana, ili 81 odsto od oko 15.000 izašlih na izbore, dok je Demokratska unija Albanaca (DUA) osvojila 2.800, ili 19 odsto glasova. Skupština albanskog Saveta imaće 29 članova, a prema ovim rezultatima PDD će u njoj imati 22 a DUA 7 predstavnika. Međutim, iz PDD najavljuju da će deo svojih mandata, „u duhu dobrih partnerskih odnosa", prepustiti manjinskom partneru.

PUNOM PAROM

Podela među stranačkim liderima oko ovih izbora nastala je početkom godine, kada se odlučivalo o tome na koji će se način birati Savet, bez obzira na insistiranje predstavnika međunarodne zajednice da Albanci budu jedinstveni po ovom pitanju. Uostalom, stranci su uoči izbora davali izjave kojima su Albancima poslali nedvosmislenu poruku da će se njhovi problemi ubuduće rešavati isključivo u okviru Saveta. Međutim, kao najuticajnija stranka u regionu, koja ima jaku partijsku infrastrukturu u sve tri opštine u kojima žive Albanci, PDD je insistirala na većinskom izbornom sistemu, uverena da će na taj način imati prevlast u budućoj Skupštini saveta. Suprotni tabor, predvođen Demokratskom partijom Albanaca (DPA) preševskog predsednika Ragmija Mustafe, insistirao je na elektorskom načinu biranja, koji umesto stranaka predviđa učešće pojedinaca na izborima. Po ovom izbornom sistemu, za članstvo u Savetu mogao je da se kandiduje bilo koji pojedinac, a u ovu instituciju ušlo bi 29 kandidata sa najviše glasova. Međutim, PDD je uspeo da sakupi preko 27.000 potpisa Albanaca sa pravom glasa, što je bilo za 2.000 više od potrebnih za izbor Saveta po većinskom sistemu.
Prema Zakonu o nacionalnim savetima, skupštine ovih državnih institucija širokih ovlašćenja, trebalao bi da budu formirane 30 dana po proglašenju zvaničnih rezultata izbora. Saveti nacionalnih manjina su, prema ovom zakonu, državne institucije sa svojim budžetom, koje će se baviti pitanjima kulture, prosvete, informisanja i službene upotrebe maternjeg jezika manjina.
Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac i potpredsednik PDD, kaže da će Savet Albanaca „punom parom" početi da radi od septembra, a da će mu prioritet biti rešavanje nagomilanih problema u obrazovanju i prosveti. Kamberi se ne osvrće na primedbe onih koji su bojkotovali izbore, naglašavajući da savet, na osnovu broja ljudi koji su izašli na izbore, ima pun legitimitet:
- Trenutno naš najveći problem predstavlja nedostatak udžbenika na maternjem jeziku za osnovne i srednje škole, a rešavanje ovog problema biće prvi zadatak Saveta. Takođe ćemo insistirati na otvaranju jedne visokoškolske ustanove na albanskom jeziku u Bujanovcvu ili Preševu - kaže Kamberi.
Kamberi ne krije zadovoljstvo što je za njegovu stranku 6. juna glasao isti broj birača kao na lokalnim izborima maja 2008. Tada je u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, optšinama u kojima žive Albanci, za PDD i DUA glasalo takođe oko 15.000 građana. U ovim opštinama inače živi oko 50.000 Albanaca sa pravom glasa, ali se veliki broj njih nalazi na privremenom radu u inostranstvu. Međutim, Ragmi Mustafa kaže da budući Nacionalni savet Albanaca neće imati legitimitet jer „ne oslikava volju Albanaca". On sumnja u verodostojnost nezvaničnih rezultata jer, kako kaže, izbore su kontrolisale stranke koje su na njima učestvovale.
- Sumnjam da je na ove izbore izašlo 15.000 ljudi kao što to predstavlja PDD. Prema našim podacima, glasalo je mnogo manje građana, pa prema tome Savet ne predstavlja većinsko mišljenje Albanaca - kaže Mustafa.
On, kao razloge bojkota navodi stav da Savet nije zamišljen kao organ bilo koje partije, jer „naši problemi nisu stranački, već svih albanskih građana".
- Zbog toga smo insistirali da u Savet, umesto partija, uđu pojedinci iz nevladinog sektora, intelektualna elita i omladina. Međutim, PDD je insistirao na većinskim izborima i na taj način uzurpirao Savet za svoje stranačke ciljeve - kaže Mustafa.
On dodaje da za njega odluke Saveta neće biti obavezujuće i tvrdi da ova institucija neće moći da reši ni jedan problem Albanaca.
- Problemi čije je rešavanje u mandatu Saveta postoje odavno, ali država nije pokazala volju da ih reši. Mi nemamo ni jedan dokaz da će sada biti drukčije - kaže Mustafa.

BESMISLENE OPTUŽBE

Jonuz Musliju, predsednik lokalnog parlamenta u Bujanovcu i lider Pokreta za demokratski progres (PDP) smatra da savet neće imati legitimitet jer su na izborima učestvovale samo dve od ukupno osam stranaka koje okupljaju Albance:
- Naša stranka je pionir ideje za formiranje Nacionalnog saveta, ali PDD je odlučila da sama sprovede proces izbora. Mi zbog toga nismo želeli da učestvujemo u tom procesu u kome je jedna stranka dominantna - kaže Musliju.
On dodaje da dešavanja oko izbora neće poremetiti odnose u vladajućoj većini koju njegova stranka ima u Bujanovcu sa PDD.
I Mustafa i Musliju ne veruju da će ubuduće za međunarodnu zajednicu Nacionalni savet biti jedini legitimni predstavnik Albanaca.
- Naprotiv, mislim da je i međunarodna zajednica uvidela da zbog male izlaznosti Savet neće predstavljati većinsku volju Albanaca - kaže Mustafa.
Međutim, Šaip Kamberi se ne obazire na ove primedbe. Prema njegovim rečima, građani su masovnim izlaskom na izbore 6. juna podržali ideju formiranja Saveta i time mu dali pun legitimitet.
- Formiranjem Saveta stvoriće se pravna regulativa za rešavanje problema, što ranije nije bio slučaj, tako da su besmislene optužbe da nećemo moći da uradimo ništa na ostvarivanju prava Albanaca - kaže Kamberi, koji drugu stranu optužuje da se bavi stranačkom politikom.
- Savet - dodaje on - ima velika ovlašćenja u rešavanju problema, a stranke i lideri koji su bojkotovali izbore beže od odgovornosti jer se, umesto ostvarivanjem kolektivnih prava Albanaca, bave lokalnom politikom - kaže Kamberi.
Nedžat Behljulji, vlasnik i glavni urednik RTV Spektri iz Bujanovca, koja emituje program na albanskom jeziku, kaže da su ovi izbori bili neka vrsta referenduma.
- Imali smo dva suprotstavljena bloka koji imaju otprilike podjednak broj pristalica. Ispostavilo se da je pobedila opcija koja se zalagala za izbore, obzirom da je osvojila 55 odsto glasova, što joj daje pun legitimitet za dalji rad - kaže Behljulji.
- Savet albanske manjine uživa punu podršku međunarodne zajednice i državnih organa i ima široka ovlašćenja, a ja verujem da će stranke koje su pobedile na izborima umeti i hteti da to iskoriste za dobrobit albanske zajednice - kaže Behljulji.


BUGARI I ROMI
U budućem Nacionalnom savetu Bugara, lista „Za naš Bosilegrad - Vladimir Zaharijev" imaće 27,91 odsto mesta. Više glasova od nje je osvojila samo lista „Bugari zajedno za evropsku Srbiju - Zoran Petrov".
- Divno je osećanje sa tako malo ljudskih i drugih resursa, ali sa velikim radom, osvojiti drugo mesto. Hvala građanima Bosileghrada i svim Bugarima koji su u nama prepoznali snagu koja će umeti da očuva naše korene i naš identitet - rekao je za agenciju Tanjug predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev.
Predstavnici Roma Pčinjskog okruga većinom su podržali listu „Romi za evropsku Srbiju" koja je dobila, prema nezvaničnim rezultatima, 44,81 odsto glasova.
- Činjenica da su Romi Srbije imali čak deset listi, najboplje govori o situaciji u ovoj nacionalnoj zajednici. Zato smatram da će buduchi savet imati osnovni zadatak da ujedini romsku zajednicu - rekao je Nebojša Selistarević, predstavnik ove liste i član vranjskog Gradskog veća.

Komentari

Netacna je informacija da ima ukupno 8 stranaka kao i informacija da je na izbore izaslo 2. U Bujanovcu , Presevu i medvedji ima 13 albanskih stranaka a na izbore je izaslo 3 stranke, dve ujedinjene pod rednim brojem 2.

ZutoCvece