JUG SRBIJE

Specijalisti, kriminalci i patriote

Ljirim Jakupi, poznatiji kao Nacista, za koga se nezvanično sumnja da stoji iza napada na žandarmeriju i eksplozije u Preševu, među bivšim saborcima iz OVPMB važi za opasnog i spremnog čoveka duboko ogrezlog u kriminal

Prema nezvaničnim informacijama koje su preneli pojedini mediji u Srbiji, pozivajući se na policijske izvore, iza napada 10. jula u Lučanu kod Bujanovca, kada su ranjena dvojica žandarma i eksplozije u stambenoj zgradi u Preševu četiri dana kasnije, stoji Ijirim Jakupi (1979.), poznatiji kao Nacista ili Naci, bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), ali i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Isti izvori Jakupija opisuju kao okorelog teroristu i kriminalca, veoma sposobnog specijalistu za eksploziv i begunca iz zatvora Dubrava na Kosovu i Metohiji. Ozbiljni sagovornici „Vranjskih", bivši pripadnici OVPMB, kažu da ovi epiteti odgovaraju Jakupijevom liku i delu.
- On je sposoban, spreman, dobro obučen za to što radi. Moguće je da je upravo on vođa ozbiljne kriminalne grupe koja deluje na prostoru južne Srbije, Makedonije i Kosova. Međutim, u čitavoj toj priči postoje izvesne nejasnoće vezane za njega - kaže sagovornik naših novina.

EKSPLOZIV I OSTALE VEŠTINE

Upućeni Albanci veruju da Jakupi i grupa od, kako se pretpostavlja, najviše tridesetak sličnih njemu, nisu izolovana pojava. Jedan od sagovornika, na primer, kaže da je Jakupi baratanje eksplozivom i ostale veštine koje poseduje naučio u nekoj od baza međunarodnih vojnih snaga na Kosovu, sve uz pokroviteljstvo stranih obaveštajnih službi. Za svoje tvrdnje ovaj sagovornik iznosi nekoliko logičnih argumenata:
- On je 2007. pobegao iz zatvora i niko ga ne juri; kreće se slobodno Kosovom i čini se da ne postoji dobra volja da bude uhapšen.
Još jedan događaj ide u prilog ovoj tezi. Iste 2007. makedonska policija razbila je grupu od oko 30 naoružanih Albanaca u podnožju Šarplanine kod Tetova u zapadnoj Makedoniji. U akcji su učestvovali specijalci sa helikopterima i oklopnim vozilima, zaplenjena je zaprepašćujuća količina naoružanja, ali je Jakupi uspeo da se izvuče što naši sagovornici ne pripisuju njegovoj spsobnosti i snalažljivosti. Akcija je bila vrlo ozbiljna: trajala je kratko a u njoj je oštećeno nekoliko kuća, automobila i obližnja džamija.
- Jakupi se nije slučajno izvukao. Prema mojim informacijama, iz situacije u kojoj se nalazio mogao je da se spasi samo uz nečiju pomoć - kaže naš sagovornik.
Okružni sud u Vranju je 2006. osudio desetočlanu grupu Albanaca, kojoj pripada i Jakupi, na ukupno 57,5 godina zatvora, a presudu je potvrdio Vrhovni sud. Jakupi je u odsustvu osuđen na 15 godina, koliko je dobio i Besim Tahiri (1980.) zvani Čečen iz bujanovačkog sela Suharno; Svima se na teret stavlja krivično delo „udruživanja radi neprijateljske delatnosti i krivičnog dela terorizma". Njih dvojica su, između ostalog, označeni i kao glavni osumnjičeni za ubistvo radnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Selvera Fazlijua februara 2003. u Bujanovcu. Jakupi je, inače, iz Bujanovca, ali su njegovi svojevremeno prodali imanje.
Prema sagovornicima „Vranjskih", Jakupi je mogući vođa kriminalne grupe koja operiše u trouglu jug Srbije-Makedonija-Kosovo. Kao drugi mogući vođa pominje se Šaćir Šaćiri, pripadnik političkog krila OVPMB, svojevremeno pripadnik Kosovskog zaštitnog korpusa čije se ime vezuje za „Gnjilansku grupu" protiv koje je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnicu zbog sumnje da su njeni članovi odgovorni za ratne zločine na Kosovu 1999. Grupa koju danas predvode Jakupi ili Šaćiri sastavljena je od običnih operativaca OVK i OVPMB; vođe ove formacije, osim komandanta Šefćeta Muslijua, koji na Kosovu izdržava zatvorsku kaznu od 12 godina, danas žive mirnim civilnim životom i bave se leganim poslovima. Smatra se da su odlično organizovani i pripremljeni, i da važe za jednu od moćnijih grupa u regionu.
- Nekadašnji saborci u OVPMB, Jakupi i Muhamed Džemailji, poznatiji kao Rabelji, komandant Čarske grupe, bili su u suprotstavljenim klanovima. Kao što znamo, Rabelji je poginuo u Gnjilanu 2007. u obračunu, kako je tamo zvanično rečeno, kriminalnih grupa - kaže jedan od naših sagovornika.
Osnovna delatnost Jakupija i njegove grupe danas je, prema rečima naših sagovornika, reketiranje albanskih biznismena iz regiona, sve pod plaštom patriotizma i ostvarivanja vekovnih snova o svim Albancima u jednoj državi. Naravno, među Albancima malo ko otvoreno govori o reketiranju, već se za to koriste eufemizmi: donacije ili dobrovoljni prilozi.
- Svi uspešni albanski biznismeni imaju problem sa njima i prinuđeni su da im plaćaju reket. Ovde na jugu posebno su na meti oni koji rade sa Kosovom a koliko je stvar ozbiljna govori i činjenica da reketiraju čak i vozače kamiona sa srpskim tablicama - kaže jedan od naših sagovornika.
Reketiranje je stari zanat pa sve ide nekim ustaljenim tokom. Najpre se telefonom kontaktira meta i krene se sa početnom cifrom od 10.000 evra. Žrtva dobije razumni rok za plaćanje, a visina reketa se po potrebi spušta.

KAKO PROLAZE NEPOSLUŠNI

- Desilo se da neko odbije, ali takav ne prođe dobro. Na primer, maja ove godine ubijen je Isuf Azizi u Oraovici kod Preševa, vlasnik benzinske pumpe na autoputu kod Biljače. Iako zvanično motiv ubistva nije poznat, mnogi Albanci veruju da je Azizi žrtva neke kriminalne grupe kojoj je odbio da plaća reket - kaže sagovornik.
Sagovornici Vranjskih veruju u mogućnost da su za poslednje oružane ispade na jugu Srbije odgovorni Jakupi i njegovi ljudi, ili neka slična grupa. Iako se na prvi pogled čini da tenzije u ovom trenutku malo kome odgovaraju, jedan od bivših pripadnika OVPMB kaže da to i nije baš tako. Prema njemu, eksplozije u Lučanu i Preševu mogu se povezati sa osnovnom delatnošću Jakupijeve grupe - kriminalom:
- Eksplozije mogu biti povod za dalje reketiranje albanskih biznismena. Jer, kriminalcima je potrebno ozbiljno opravdanje za novac koji dobijaju. Dešava se da ih donator pita gde su pare koje je dao, pa kaže da za kafane i slično više neće da daje. Onda ovi, s vremena na vreme, malo porade na opštoj stvari, tek da se vidi kao da nešto rade. Na primer, eksplozija u Lučanu toliko je bila jaka da se čula u čitavoj okolini, ali su posledice bile male. Policajci su ranjeni a vozilo neznatno oštećeno. Ovde opet dolazimo o stručnjacima za eksploziv, ali i do toga da se tenzija drži kako bi se opravdale pare. Onda ovi specijalci i patriote, kako ih nazivaju, kažu „evo, vidite da se borimo protiv žandarmerije" - kaže naš sagovornik.
Drugi povod za podizanje tenzija deo je starih priča o povezanosti srpskih enklava na Kosovu i juga Srbije. Sagovornici upućeni u razne strategije kažu da vlasti u Prištini, svesne da ne kontrolišu sever Kosova i tolerišu „neposlušnost" tamošnjih Srba, žele da kod Bujanovca i Preševa održavaju žarište kako bi u svakom trenutku mogli da aktuealizuju priču o razmeni teritorija.

TRI POLITIČKE TEORIJE

I treća teorija o razlozima i motivima nedavnih incidenata je politička:
- Albanski lideri pokušavaju da sve probleme pripišu policiji, odnosno činjenici da su ovde stacionirane značajne snage žandarmerije. Onda imamo stalne zahteve albanskih političara da se žandarmerija skloni. Koliko mi je poznato, neki albanski lideri su nedavno, posle ovih incidenata, ministru policije Ivici Dačiću garantovali da će sve biti mirno i idealno ako skloni žandarmeriju i staranje o bezbednosti prepusti lokalnoj policiji. Imam utisak da je ovaj prećutno pristao na to; svedoci smo, naime, da se žandarmerija ne eksponira poslednjih dana, a nema više ni akcija hapšenja kao sredinom jula posle eksplozija - kaže sagovornik Vranjskih.
Inače, ljude uhapšene posle eksplozije 14. jula u Preševu, dodaje ovaj sagovornik, ne treba povezivati sa Jakupijem i njegovom grupom:
- U odnosu na Nacija, ovi su sitne ribe - tvrdi on.
Jakupi je, dakle, nedostupan srpskim organima gonjenja i pravosuđu koje ga je osudilo na 15 godina zatvora. Prema našim izvorima, on i na Kosovu može da bude bezbrižan:
- U kosovskoj policiji ima mnogo njegovih prijatelja i saboraca, mnogo onih koju su se bavili ili se još uvek bave klasičnim kriminalom.


JONUZ MUSLIJU
ODAVNO GA NISAM VIDEO

Jonuz Musliju, predsednik SO Bujanovac i politički komesar OVPMB, kaže da odgovornost Ljirima Jakupija treba da se dokaže na sudu:
- Ne znam da li je Jakupi odgovoran za eksplozije u Lučanu i Preševu, to treba da utvrde nadležni, pre svega sud a ne kao što to čini ministar policije. On je u OVPMB bio borac, nije imao komandnu ulogu. Ne znam ni da li je specijalac kao što se priča, odavno ga nisam video.

GDE SU VODjE OVPMB
Muhamed Džemailji, mnogo poznatiji pod umetničkim ratnim imenom» «komandant Rabelji»,vođa Čarske grupe i komandant Glavnog štaba OV PMB ubijen je Gnjilanu. Jedni Rabeljijevu smrt povezuju sa nekim ranijim ubistvima na Kosovu, sumnjajući da je u pitanju odmazda. Drugi, pak, tvrde da se zamerio krupnijim i jačim igračima od sebe, dok treći smatraju da je Džemailji tek «kolateralna šteta», odnosno slučajna žrtva u obračunu tamošnjeg podzemlja. Naravno, kao lajt-motiv u sve tri varijante se provlači novac.
Rabelji je poslednji od komandanata, uz kolegu iz Preševa Mustafu Šaćirija Špetima, dobio amnestiju od države. Njegov bivši politički komesar Jonuz Musljiju navodi da je Rabelji bio «osvedočen kao hrabar i vešt vojni strateg, koji je svojom odanošću stao u zaštitu područja koja se nastanjena pretežno Albancima na starom pograničnom pojasu sa Srbijom». Nekadašnji pobunjenički komandant pansioner je zatvora Ako se nešto nepredviđeno ne desi, Šefćet Musljiju će još dugo tegliti bukagije, budući da ga je sud u Gnjilanu osudio na 12 godina robije, zbog nekoliko krivičnih dela koja spadaju u domen klasičnog kriminala.
Vojno- formacijski, OVPMB bila je sačinjena od tri operativne zone: Čarske, Preševske (Karadačke) i Končuljske (Bujanovačke). Čar je, dakle, pokrivao Rabelji, Končulj i Bujanovac Sami Hadžiju a Preševo Mustafa Šaćiri Špetim, koji je ujedno bio Šefćetov zamenik. Danas je sodadžija u Gnjilanu. Uoči sklapanja mira na jugu Srbije maja 2001, njegova grupa u selu Oraovica ulazi u jednodnevni otvoren sukom sa državnim oružanim snagama i biva poražena. Špetim odlazi u Gnjilane, gde danas, kako nezvanično saznajemo, radi u fabrici sokova i vode «Fluidi».
Sami Hadžiju bio je Šefćetov ratni drug iz OVK, kome je, kao pravi prijatelj, pritekao u pomoć na jugu Srbije. Postaje njegova «desna ruka» i «čovek od poverenja», zadužen uglavnom za odnose sa medijima, dakle PR. Posle sukoba vraća se kući u Gnjilane gde, kako se čuje, živi mirnim porodičnim životom.
Niko od njih, međutim, među Albancima neće dostići slavu i popularnost kao Ridvan Ćazimi- Komandant Leši. Bio je zvanično komandant 112. brigade OV PMB. Ubijen je pri povlačenju 24. maja 2001. iznad Velikog Trnovca.

ZutoCvece