"EVROPA" BEZ NOVOG VLASNIKA

Kako prodati tuđe

Nismo odustali od kupovine. Dali smo ponudu od 41,75 miliona dinara, a platili i depozit od 2,09 miliona. Nakon toga održan je sastanak u Pravnoj službi „Simpa", na kojem smo došli do zaprepašćujućeg saznanja. „Evropa" je predmet sudskog spora - kaže direktor „Simpo lajna"

Kafana „Evropa" nije prodata ni u drugom pokušaju. Na licitaciji koja je bila zakazana za 15. maj, kako saznajemo, nije bilo zainteresovanih učesnika, tako da je dalja sudbina ovog objekta, koji se nalazi u sastavu Društveno ugostiteljskog
preduzeća „Vranje", i dalje neizvesna.

PITANjA BEZ ODGOVORA

Do direktora DUP „Vranje", koji bi povodom dva nesupela pokušaja prodaje lokala u centru grada mogao da odgovori na mnoga pitanja od interesa za javnost, poslednjih dana se nije moglo doći. Takvih pitanja je mnogo, ali najpre nekoliko reči o činjenicama.
Proces privatizacije Hotela, kako Vranjanci kolokvijalno nazivaju DUP „Vranje", zvanično je pokrenut još u avgustu 2002. godine, da bi prospekt bio objavljen samo mesec dana kasnije. Od tada pa sve do danas ovo društveno preduzeće nije moglo da pronađe kupca, a osnovni razlog za to mnogi su videli u velikoj ceni 70 odsto kapitala, koji je predmet privatizacije, a čija vrednost je procenjena na više od devet miliona evra. Prema prospektu, u najvažniju imovinu DUP „Vranje" spadaju velika hotelska zgrada, motel, kao i nekoliko restorana, među kojima i „Evropa". Ova kafana u prizemlju ima površinu od 610 metara kvadratnih, a tu su i podrum sa 157, te magacin od 85 kvadrata.
Prema onome što se iz medija ranije moglo doznati, Popović je uz saglasnost Agencije za privatizaciju 23. marta ove godine, neposredno posle prve zakazane aukcije matičnog preduzeća koja je propala jer nije bilo zainteresovanih kupaca, zatražio da se „Evropa", ali i kafana „Bujkovac" (71 metar kvadratni), prodaju posebno. Obrazloženje je bilo da će se tim sredstvima namiriti „uvećana dugovanja i obezbedili plate za 104 zaposlena radnika", što su potvrdili i predstavnici Agencije za privatizaciju.
- Od strane odgovornog lica u preduzeću dobijen je podatak da su restorani «Evropa» i «Bujkovac» ruinirani i nerentabilni objekti, koji nisu od bitne važnosti za održavanje osnovne delatnosti subjekta privatizacije, kao i da bi sredstva dobijena eventualnom prodajom navedenih objekata bila iskorišćena za konsolidaciju poslovanja preduzeća - navedeno je u odgovoru Agencije na pitanje „Vranjskih".
Takav stav potkrepljuju i podaci sa sajta Agencije, gde je navedeno da je DUP „Vranje" u 2007. napravio gubitak od oko 13 miliona, dok u 2008. minus iznosi gotovo 16 miliona dinara. Na drugoj strani, prema prvom objavljenom oglasu (a koji je podrazumevao dostavljanje zatvorenih ponuda), početna cena za „Evropu" iznosila je skoro 42 miliona dinara, dok je „Bujkovac" mogao da se pazari najmanje za 3,36 miliona.
Šta je, dakle, u svemu sporno, odnosno šta je to što bi Popović najpre trebalo da objasni javnosti?
Kafana „Evropa", po svemu sudeći, nije prodata zato što je predmet sudskog spora koji vode Republika i Opština Vranje, na jednoj, i DUP „Vranje" na drugoj strani. Naime, na prvi oglas ponudu je dostavio „Simpo lajn", koji je, kako smo nezvanično saznali, bio jedan od sedam potencijalnih kandidatata za kupovinu „Evrope". Do sklapanja ugovora ipak nije došlo iako je, prema pisanju medija, termin produžen za dva sata.
- Što se mene tiče, priča sa „Simpo lajnom" je završena. Dva miliona koje su uplatili mi zadržavamo i smatramo da su odustali. Naravno da imaju pravo da se ponovo jave na licitaciju - kazao je Popović za lokalni radio, iznevši čak i sumnju da su pojedini novinski naslovi uticali na to da potencijalni kupac odustane.

NEOBAVEŠTENOST

Novi oglas za prodaju „Evrope" objavljen je u subotu 9. maja, ali sada metodom javnog nadmetanja, dok je početna cena povećana na 45 miliona dinara.
Direktor „Simpo lajna" Milorad Andrejević, međutim, u potpunosti opovrgava Popovićeve navode.
- Nismo odustali od kupovine. Dali smo ponudu od 41,75 miliona dinara, a platili i depozit od 2,09 miliona, kako je to bilo predviđeno oglasom. Nakon toga, 5. maja, održan je sastanak u Pravnoj službi „Simpa", na kojem smo došli do zaprepašćujućeg saznanja. „Evropa" je predmet sudskog spora pred Opštinskim sudom, u kojem Republika i Grad osporavaju DUP „Vranje" pravo svojine nad tim objektom. Ta činjenica nam je bila prećutana - kaže Andrejević.
On dalje navodi da se njegovo preduzeće istog dana obratilo DUP „Vranje" kako bi saopštilo da ne odustaje od kupovine i želi da se provere određene okolnosti.
- Oni su nas 6. maja obavestili da su razumeli naše primedbe i ostavili nam rok od dva dana za potpisivanje ugovora. Mi smo 8. maja poslali predlog ugovora, ali od tog dana nismo dobili nikakvu povratnu informaciju - kaže Andrejević.
Sutradan je, međutim, objavljen oglas o prodaji javnim nadmetanjem, a direktor „Simpo lajna" tvrdi da o tome nije znao ništa sve do utorka, 19. maja, kada je razgovarao sa novinarom „Vranjskih".
- Verovali smo Agenciji i poslovodstvu DUP „Vranje". Nismo imali razloga da sumnjamo - tvrdi Andrejević uz opasku da su u njegovom preduzeću dovedeni u tešku zabludu jer nisu mogli da veruju da se može prodavati objekat u sudskom sporu, te da svakako neće olako prepustiti DUP „Vranje" dva miliona dinara, uplaćenih na ime depozita.
Ipak, ovaj problem oko imovine DUP „Vranje" nije ni nov, ni nepoznat javnosti. O tome su već pisali mediji, tako da stav Agencije povodom privatizacije DUP „Vranje", objavljen u januaru ove godine, unosi čak i dozu crnog humora u čitavu priču.
- Rokovi za privatizaciju su kratki, tako da smo odlučili da aukciju održimo. Nas je vranjsko pravobranilaštvo obavestilo da je u toku spor zbog utvrđivanja čiji su, u stvari, hoteli, moteli i restorani. Ali, sudski procesi dugo traju, a mi nemamo vremena za čekanje - kazali su u Agenciji, a preneli mediji.
Da se sada vratimo na početak priče. Naime, nova aukcija za DUP „Vranje", dakle za matično preduzeće, zakazana je za 29. maj ove godine. Pitanje je zašto je „Evropa" sada ponuđena na prodaju, a ne ranije, jer se sedam godina čekalo na privatizaciju preduzeća? Kako to da jedna državna institucija osporava ono što druga odobrava? Kome je to u interesu? Zašto bi rukovodstvo „Hotela" desetak dana pre prodaje sređivalo poslovanje? Zar novi vlasnik ne bi umeo sam da proda „Evropu i ispegla minus? Kako to da je „Evropa" nerentabila, ako u okolini postoji više kafana koje dobro rade?
Na kraju, zašto bi „Simpo lajn" kupio „ruinu koja nerentabilno posluje"?


OMERTA
Povodom prodaje „Evrope", novinar „Vranjskih" je pokušao da razgovara sa više zaposlenih u DUP „Vranje". Svi su oni, međutim, odbili da bilo šta kažu na tu temu, uz obrazloženje da „samo rade svoj posao". Jedan od sagovornika je, doduše, želeo da kaže nešto više, ali „tek kada sve bude gotovo".

SPAJANjE
Prema kratkom profilu DUP „Vranje, koji se može naći na sajtu Agencije, kafana „Evropa" je pripojena ovom preduzeću februara 1957. godine. U to vreme je bila u vlasništvu izvesnog Dušana Bogdanovića, lekara u Bosilegradu. „Evropa" mu je oduzeta 1959. godine uz nekakvu naknadu, a on se šezdesetih odselio u Beograd. U Istorijskom arhivu saznali smo da se kao potencijalni naslednik pojavljivala izvesna gospođa iz Beograda, koja je tražila papire, radi prijavljivanja za povrađaj imovine po zakonu o restutuciji koji bi uskoro trebalo da bude donet.

RAČUNICA
Još jedna stvar u čitavoj priči je veoma zanimljiva. Naime, prema istraživanju „Vranjskih" cena kvadratnog metra poslovnog prostora u centru grada kreće se u rasponu od 1.000 pa sve do 3.000 evra, u zavisnosti od kvaliteta izrade, starosti, lokacije i slično. Štaviše, prema mišljenju jednog od trgovaca nekretninama, „u centru grada se kupuje zemljište, a ne zidovi".
Ako se prodaja „Evrope", koja je smeštena u „pupku" grada, posmatra iz tog ugla, onda priča dobija sasvim novu dimenziju. Naime, novi vlasnik može da sruši postojeću, staru zgradu, i da na tom mestu sagradi poslovni centar koji bi imao, recimo, podrum, prizemlje, dva sprata i potkrovlje. Time bi se, prema gruboj računici, dobilo preko 3.000 metara kvadratnih poslovnog prostora u elitnom delu grada. Ako bi cena bila 1.500 evra po kvardatu, onda nije teško izračunati da „Evropa", doduše uz izvesna ulaganja, može da vredi najmanje 4,5 miliona evra! A, rukovodstvo DUP „Vranje" je želelo da je proda za 400.000.

Komentari

Treba izvrsiti proveru kod Agencije za privatizaciju kako je mogla dati dozvolu za prodaju odredjene imovine.Zakon strikno kaze da se moze otudjiti deo imovine do 5% a ovo je bas cista rasprodaja.Najverovatnije je neko podmazao ovu stvar u beograd.Mislim da cu licno proveriti u agenciju preko zaduzenog lica koje sprovodi postupak privatizacije.Ovo je karambol, odudjivanje imovine ili jos bolje cist kriminal

Direktor Popovic nema prava da prodaje bilo sta a posebno ne "Evropu" dok iz Agencije za privatizaciju ne dobije sve papire i odobrenja.Koliko mi je poznato nema ih ni cetvrtinu

ZutoCvece